Добродошли на званичну презентацију пчелара Ранка Широње
Поред упознавања са пчеларем ова презентација има за циљ упознавање са светом пчела, пчелартства, врстама и употребом пчелињих производа. Полазећи од чињенице да живимо у земљи у којој постоје услови за брање високо квалитетних врста пчелињих производа а у исто време опште знање о пчеларству је на ниском нивоу да не говоримо о култури и навикама конзумирања пчелињинх производа где стојимо на доста ниским лествицама.
Земље рекордери у потрошњи меда нису како би се очекивало оне са највишим националним дохотком – најбогатије, већ веома сиромашне земље. На самом врху је Централноафричка Република, са око 3 кг меда по становнику годишње, затим Туркменистан са 2,3 кг и Ангола са 2 кг. По оценама стручњака, једно време је на врху био Мадагаскар са чак 4 кг меда, а примера ради у САД потрошња меда већ 50 година износи око 0,5 кг по становнику годишње.
Према неким истраживањима, један килограм нектара може одједном да пренесе 22.338 пчела. Ако се узме у обзир да је велики број пчела ангажован на «унутрашњим» радовима као и у преради у кошници, сматра се да 1 кг меда може да произведе најмање око 44.000 пчела. Светска производња меда данас износи око милиона тона годишње. Највећи светски произвођач меда је Кина која поседује око 6 милиона кошница и производи преко 54.000 тона меда годишње. Очекује се да ће, за две године, производњу повећати на 68.000 тона. Затим следе: САД, Аргентина, Украјина, Тајланд, Вијетнам, Бразил, Аустралија…
Данас долазимо до ситуације да наш квалитетан мед одлази у извоз а ми остајемо ускраћени добрим делом због лоше информисаности потрошача што због изузетно јаког лобија за квалитетан пчелињи производ-мед и једино што нам преостаје у супермаркетима је само лоша замена за прави мед.
Ту на сцену долазе пчелари који би требало активније да се укључе, укажу на постојеће стање да информишу људе о значају и улози пчела и пчеларства за целокупан екосистем, о важности конзумирања пчелињих производа за унапређење квалитета живота и здравља људи.
Ранко се бави пчеларством 10 година, старији пчелари кажу да се пчелар постаје тек после пете године пчеларења, а после 10 година си добар почетник у пчеларству, завршио је Вишу пословну школу у Београду и дужи низ година радио је у више државних и приватних фирми у склопу различитих претежно економских делатности, неколико година се бавио и приватним послом, углавном трговином да би после свега одлучио да се посвети пчеларству јер је осетио потребу повратка себи и природи.
Тренутно пчелари са 90 лр кошница са тенденцијом повећања броја кошница, бави се селећим типом пчеларења које спада у најтежи али и најлепши облик пчеларења а у исто време по његовом мишљењу једини правилан и једини професионалан начин пчеларења с обзиром на поремећај екосистема и микроклиматских услова.
Члан је Друштва пчелара Београд основано 1898, где је имао прилику да упозна и да учи од неких најпознатијих i најзначајнијих пчелара у Србији, редовно посећује пчеларске семинаре и предавања а такође свакодневно сарађује и са неколико еминентних пчелара, прати нова пчеларска сазнања како у земљи тако и у иностранству.
Члан је и кровне пчеларске организације у Србији САВЕЗА ПЧЕЛАРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ.
Све кошнице су му регистроване код Министарства пољопривреде и шумарства, над њима се два пута годишње врши инспекцијско-санитарни надзор.
У оквиру домаћинства поседује столарску радионицу где се у току зимског периода бави обрадом дрвета и производњом кошница за своје потребе.